Друштво за заштиту животиња и природе Ђурђево уручило је признања за 2014. годину. У суботу , 20 децембра 2014 године, одржана је свечана додела признања за хуманитарни рад и помоћ животињама. Одабрани примаоци била су деца , одрасли, али и друштва за заштиту животиња – сви они коју су извесним хуманим гестом облежили протеклу годину.
Мећу љубитељима животиња млађе генерације , који су захвалнице и награде заслужено добили без обзира на узраст, био је Вукашин Радовановић из Шапца, који је написао изузетан и несвакидашњи рад из српског језика с темом напуштања паса. Признаћете да је љубав детета према животињама једна од најлепших ствари на свету. Она је искрена и нежна, и одрасли пред њом занеме. Вукашин Радовановић , ученик петог разреда Основне школе „Вук Караџић“ из Шапца, својим радом дирнуо је срце многих и указао на велики проблем са којим се свакодневно сусрећемо.
Порталу Ђурђево јавио се Вукашинов наставник српског језика , који је проследио рад на тему “Писмо мог љубимца“. Нисам могао да одолим да не пошаљем састав мог ученика петог разреда. Рад је написан у току часа и потпуно је аутентичан, ништа нисам хтео да мењам. Помислио сам како би било лепо и корисно објавити Вукашинов рад и на тај начин подстаћи емпатију код деце и одраслих. – рекао је Жарко Мркић, професор српског језика и књижевности.
Вукашинов рад , писан у име напуштене керуше :
“ Драги човече, Овде седим целу ноћ јадна и гладна. Иако ме је власник одавно напустио, тешко се сналазим сама. Одкад ме власник напустио и мишева се бојим. У теби видим доброг човека. Надам се да ћеш ми помоћи. Имам девет година. Према мом увиду није ми остало још пуно живота. Имам два кучета која су гладна као и ја. Њима је потребна помоћ. Пре два дана један човек ме је шутирао. Нисам имала снаге да бежим јер сам била много гладна. Храним се по контејнерима и то остацима људског ручка. Лутам улицама већ две године. Ако Бога знаш , помози! Помози бар мојим кучићима! Мене остави овде . . .“
Слике са доделе награде: НЕДОСТАЈУ